Naslovna

ZDRAVLJE ZAVISI OD PRAVILNE ISHRANE

[slideshow_deploy id=’693′]

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane, ujedno i dan kada je ova organizacija i osnovana 1945.godine. Kampanja Svetski dan hrane 16.oktobar – Oktobar, mesec pravilne ishranerealizuje se na teritoriji Republike Srbije od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Mnogobrojne predškolske ustanove, škole, deca predškolskog i školskog uzrasta i njihovi roditelji, vaspitači, nastavnici, profesori, zdravstveni radnici i saradnici dali su veliki doprinos uspehu dosadašnjih kampanja.

Ciljevi kampanje su usmereni na informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani najšire populacije, a posebno dece i mladih. Ostvarivanje ciljeva moguće je zajedničkim angažovanjem zdravstvenih i obrazovnih ustanova, uz učešće zaposlenih, učenika i njihovih roditelja, medija (štampe, televizije, radija), društveno-humanitarnih, sportskih, rekreativnih, kulturnih i drugih organizacija i udruženja.

Ove godine Svetski dan hrane, 16. oktobar se obeležava pod sloganom „Zdravlje zavisi od pravilne ishrane“- „Održivi sistem snabdevanja hranom – za bezbednu hranu i pravilnu ishranu“ i usmeren je na jačanje kapaciteta za unapređenje ishrane stanovništva. Cilj je podizanje svesti, širenje informacija i znanja, ali i mobilisanje javnog mnjenja i fondova u cilju unapređenja ishrane stanovništva. Procenjeno je da je u svetu oko milijardu gladnih ljudi koji nije posledica samo slabih prinosa hrane već i visokih cena namirnica, malih prihoda i povećanja nezaposlenosti kao rezultata globalne ekonomske krize.

Pravilna ishrana – šta i kako?

Pravilna ishrana predstavlja ishranu sa niskim sadržajem masti i soli, a bogatu biljnim vlaknima, mineralima i vitaminima, kao i složenim ugljenim hidratima.

Jedan od osnovnih principa pravilne ishrane je raznovrsnost, odnosno svakodnevna upotreba namirnica iz svih grupa. Grupe namirnica i njihov svakodnevni unos se može slikovito predstaviti „piramidom ishrane“:

Osnov su žitarice i proizvodi od njih (3-4 porcije), a prednost imaju proizvodi od integralnog brašna.

Voće i povrće 400 –800 gr. dnevno, a najbolje je jesti ga sveže.

Meso i prerađevine su zastupljeni sa 1-2 obroka dnevno, a prednost treba dati posnim vrstama mesa i ribi. Preporuka je ne više od dva jajeta nedeljno.

Mleko i mlečni proizvodi su zastupljeni sa1-2 obroka dnevno, a prednost treba dati proizvodima sa nižim procentom masnoće

Masti, ulja i šećer treba koristiti u minimalnim količinama, a prednost dati biljnim uljima.

Povodom obeležavanja Oktobra – meseca pravilne ishrane Patronažna služba Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“ organizovala je bazar zdravlja na kojem su patronažne sestre našim sugrađanima merile pritisak i davale savete u vezi sa zdravijom ishranom, dok su deca sa svojim vaspitačicama iz vrtića „Crvenkapa“ organizovala likovnu radionicu i izložbu crteža sa temom šta je zdravo jesti.

________________________________________

ISTRAŽIVANJE ZDRAVLJA STANOVNIŠTVA SRBIJE, 2013. GODINE

[slideshow_deploy id=’690′]

U periodu od 4. oktobra – 30. novembra 2013. godine Ministarstvo zdravlja Republike Srbije sprovodi istraživanje zdravlja stanovništva na teritoriji Srbije, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut“, u okviru realizacije projekta „Pružanje unapređenih usluga na lokanom nivou“ – DILS koji se finansira iz kredita Svetske banke.
Istraživanje će obuhvatiti 6500 domaćinstava, odnosno njihove članove starije od 7 godina, na teritoriji cele Republike Srbije, u gradskim i seoskim sredinama, odabranih metodom slučajnog uzorka.
Učešće u istraživanju je dobrovoljno, a razgovor sa članovima domaćinstva, kao i merenje visine, težine i krvnog pritiska, obaviće profesionalni timovi anketara, uz podršku medicinskih radnika.
Sadržaj upitnika sačinjen je na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije i istraživanja zdravlja koja se sprovode u zemljama Evropske Unije, čija metodologija je u potpunosti preuzeta (EHIS), kao i na osnovu upitnika iz prethodna dva istraživanja sprovedena 2000. i 2006. godine.
Tajnost i poverljivost dobijenih informacija su zagarantovane jer će se svi podaci dobijeni iz razgovora sa učesnicima u anketi posmatrati samo grupno i koristiće isključivo za analize.
Podaci dobijeni iz istraživanja zdravlja stanovništva, i to na osnovu izjava samih građana, pokazaće do kakvih je promena došlo u ponašanju i navikama, kao i potrebama koje su povezane sa zdravljem i korišćenjem zdravstvene zaštite.
Na taj način biće omogućeno efikasno planiranje daljih aktivnosti i mera Ministarstva zdravlja Republike Srbije, sa akcentom na prevenciju i modifikaciju faktora rizika za nastanak masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularnih oboljenja i stanja, malignih bolesti, šećerne bolesti, poremećaja mentalnog zdravlja, hronične opstruktivne bolesti pluća i hroničnih oboljenja mišićno-koštanog sistema) u skladu sa strategijom masovnih nezaraznih bolesti regionalnog komiteta Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.
U cilju obaveštavanja javnosti o sprovođenju i značaju istraživanja, kao i u cilju zadobijanja njihove saglasnosti i učešća (posebno kod mlađe, zaposlene populacije u urbanim gradskim sredinama, koja je u prethodnim istraživanjima bila najnepristupačnija), sprovodi se i informativna kampanja pod sloganom ,,Zdravo, kako ste?“.
Medijska podrška prenošenju ključnih poruka najširoj javnosti biće nam značajna za sprovođenje istraživanja, i unapred vam se zahvaljujemo na budućoj saradnji.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

________________________________________

ODAZOVI SE POZIVU SVOG LEKARA – SKRINING RAKA GRLICA MATERICE

[slideshow_deploy id=’644′]

Od 1.oktobra u Domu zdravlja “dr Boško Vrebalov” Zrenjanin počinje realizacija Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka pod nazivom “Skrining karcinoma grlića materice”. Ovaj program deo je projekta Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, koji je organizovan u Domovima zdravlja širom Srbije a u svetu je postao deo standardnog preventivnog pregleda. U Zrenjaninu osim Doma zdravlja u program su uključeni i Zavod za javno zdravlja Zrenjanin, Opšta bolnica “Đorđe Joanović” i lokalna samouprava. Cilj ove kampenje je da se rano otkrije i smanji visoki procenat  žena u Srbiji koje boluju od karcinoma grlića materice. Prema aktuelnim podacima, od tog oboljenja u Srbiji svakog dana najmanje jedna žena umre, a četiri njih oboli.

Skrining podrazumeva pregled određene populacije koja je do sad prividno zdrava, putem PAP testa, a biće obuhvaćene žene od 25 do 64 godine. Skrining program će se sprovoditi u Domu zdravlja Zrenjanin, u Dispanzeru za žene, tako što će žene u pomenutoj životnoj dobi biti pozivane telefonom da se obrate svom izabranom ginekologu, a zatim i odluče da li će učestvovati u projektu ili ne. Cela kampanja simbolično nosi naziv “TI!”, jer jedino ti možes sama sebi da pomogneš i ostaneš zdrava. Apelujemo na žene da se odazovu pozivu lekara i urade potreban test jer jedino dobar odziv žena može učiniti ovaj program uspešnim i smanjiti procenat oboljevanja od karcinoma grlića materice. U prvoj fazi biće obezbeđen skrining za oko 11700 žena. Sve žene koje dobiju negativan rezultat biće ponovo pregledane za godinu dana i ako i taj rezultat bude negativan na ponovne kontrole dolazice na svake tri godine. Ukoliko žena dobije pozitivan rezultat odmah se šalje u zrenjaninsku Opštu bolnicu na dalje analize i lečenja.

________________________________________

KRENITE PUTEM ZDRAVOG SRCA

[slideshow_deploy id=’655′]

Svetski dan srca ove godine obeležava se 29. septembra pod sloganom “Kreni putem zdravog srca”. Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok oboljevanja i umiranja u celom svetu. Svake godine u svetu od ovakvih bolesti umre više od 17 miliona ljudi, što je svaki treći umrli stanovnik. Procenjeno je da se skoro 80% posto prevremene smrti može sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Zabluda je da od bolesti srca oboljevaju samo starije osobe ili muškarci, zapravo bolesti srca i krvnih sudova su ubica broj jedan među ženskom populacijom izazivajući 1 od 3 smrtna slučaja. Takođe su izložena i deca jer se neke bolesti srca i krvnih sudova mogu javiti i pre rođenja, odnosno u toku fetalnog razvoja kao i tokom života prihvatanjem loših životnih navika.

Bolesti srca i šlog se mogu sprečiti jer su prouzrokovane preventabilnim faktorima rizika kao sto su visoki krvni pritisak, visok nivo holesterola, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, šećerna bolest… Usvajanjem zdravih navika života u velikoj meri možemo sprečiti pojavu neke od ovih bolesti.

Na teritoriji Vojvodine u 2011. godini, bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok umiranja sa 54.3% od ukupnog broja smrtnih slučajeva, a najčešći uzrok smrti je bolest krvnih sudova mozga i ishemijske bolesti srca. Svaka deseta dijagnoza u službi opšte medicine na teritoriji AP Vojvodine je povišen krvni pritisak.

Kako bi obeležio Svetski dan srca, Dom zdravlja Zrenjanin i služba Polivalentne patronaže organizovali su akciju u centru grada i na gradskoj pijaci gde je našim sugrađanima meren krvni pritisak i šećer u krvi a to je bila prilika da se sprovede anketa u vezi sa ispitivanjem zdravstvenog ponašanja kod roditelja maloletne dece i kod odraslih osoba. Ukupno je anketirano 63 osobe.

ANKETA ZA ODRASLE

43 osobe anketirane

• Da li imate svakodnevnu fizičku aktivnost u trajanju od bar 30 min?

DA – 88.37%  NE – 11.63%

• Da li je fizička aktivnost isto što i bavljenje sportom?

DA – 41.86%  NE – 58.14%

• Da li više vremena provodite sedeći nego krećući se?

DA – 30.24%  NE – 69.76%

• Da li ograničavate unos soli i zasićenih masti?

DA – 48.84%  NE – 51.16%

• Da li redovno kontrolišete svoje zdravlje?

DA – 41.86%  NE – 58.14%

• Da li ste u riziku za nastanak kardiovaskularnih bolesti?

DA – 46.51%  NE – 53.49%

 

ANKETA ZA RODITELJE

Ukupno 20 anketiranih

• Da li bar jedan obrok dnevno jedete zajedno (cela porodica)?

DA -70% NE – 30%

• Da li se trudite da servirate deci hranu tako da bude što više boja, oblika, kreativno?

DA – 85% NE – 15%

• Da li deca nose užinu od kuće?

DA – 35% NE – 65%

• Da li znate kakva je užina u školi (ako je ima)?

DA – 40% NE – 60%

• Da li za večeru deca dobiju povrće?

DA – 65% NE – 35%

• Da li vodite računa da u ishrani deca izbegavaju so i zasićene masti?

DA – 70% NE – 30%

• Da li je vaše dete fizički aktivno (svakodnevno)?

DA – 75% NE – 25%

• Da li ograničavate vreme koje dete provodi pored tv/kompjutera?

DA – 55% NE – 45%

• Da li je vaše dete izloženo duvanskom dimu kod kuće?

DA – 40% NE – 60%

• Da li vaše zdravstveno ponašanje može biti uzor vašem detetu?

DA – 85% NE – 15%

Na osnovu dobijenih rezultata ankete može se zaključiti da su naši sugrađani informisani o zdravim stilovima života. Delom se i ponašaju u skladu sa tim, ali je takođe primetno da imaju i neke pogrešne stavove koji mogu imati loš uticaj na zdravlje.

________________________________________

PRE SVEGA ZDRAVLJE 

Dom zdravlja Zrenjanin potpisao je ugovor o saradnji sa udruženjem Romkinje Vojvodine, u cilju razvoja nacionalne strategije primarne zdravstvene zaštite i poboljšanje pružanja usluga romskoj populaciji. Zrenjaninski Dom zdravlja jedan je od četiri Domova zdravlja sa teritorije Vojvodine koji se uključio u ovaj vid saradnje. Strategija podrazumeva efektivno sprovođenje sistema mera u obezbeđivanju dostupnosti zdravstvene zaštite za romske zajednice kao i sprečavanje diskriminacije u zdravstvenim institucijama na teritoriji grada Zrenjanina kao i u opštimana Ada, Novi Bečej i Novi Kneževac čiji su Domovi zdravlja takođe uključeni u ovaj projekat. Ova strategija takođe omogućava i podizanje svesti kod Roma i ukupne javnosti o postojećim pravima Roma u sistemu zdravstvene zaštite i direktno učešće ove populacije u donošenju odluka i predloga promena propisa. Po rečima Vase Milićeva, člana udruženja koji se bavi medicinskim pitanjima, do sada na terenu nije bilo primera namerne diskriminacije ali bilo je primera slučajne, koje su bile rešene u najkraćem vremenskom roku. Kroz ovaj vid saradnje Dom zdravlja Zrenjanin obavezao se da će i dalje nastaviti da pravično i jednako postupa prema pripadnicima Romske populacije i u potpunosti im pružati svu potrebnu zdravstvenu zaštitu.

________________________________________

DESET GODINA SAVETOVALIŠTA ZA MLADE

Savetovalište za mlade zrenjaninskog Doma zdravlja proslavilo je deset godina rada. Ono je osnovano 19. juna 2003. godine u okviru projekta “Zaštita reproduktivnog zdravlja mladih” Republičkog centra za planiranje porodice i UNICEF – a.
Otvaranje savetovališta su pomogli i Dom zdravlja “dr Boško Vrebalov”, lokalna vlast, ADF i Pokrajinski sekretarijat za demografiju i socijalnu politiku.

U Savetovalištu se obavlja grupni zdravstveno – vaspitni rad putem kreativnih radionica i individualnih radova gde je pored vaspitanja uključeno i lečenje po potrebi. Mladima su na raspolaganju pedijatri, ginekolozi, psiholozi, medicinske sestre i vršnjački edukatori.

Pri osnivanju stavljen je akcenat na reproduktivno zdravlje ali vremenom se ukazala potreba za edukacijom o zdravim stilovima života kao što su pravilna ishrana, prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, prevencija zanemarivanja i zlostavljanja, očuvanje mentalnog zdravlja mladih… Rad se obavlja u prostarijama Savetovališta kao i na terenu.

Proslavi desetogodišnjice prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, škola, omladinskih i nevladinih organizacija kao i direktorica zrenjaninskog Doma zdravlja dr Biljana Papić. Tom prilikom uručene su zahvalnice vršnjačkim edukatorima bez kojih rad u savetovalištu ne bi bio toliko uspešan.

_____________________________________

LETNJA ŠEMA RADA

Savetovalište za zdravo dete u okviru Dečijeg dispanzera, od 8. jula radiće po letnjem radnom vremenu, samo prepodne od 7 do 14 časova.

Savetovalište za zdravo dete se kroz preventivni rad prati rast i razvoj deteta, uhranjenost, zdravstveno stanje kao i rano otkrivanje poremećaja zdravlja. Obavljaju se sistematski pregledi dece (novorođenče, odojče u trećem, šestom, devetom i dvanaestom mesecu, malo dete u drugoj i četvrtoj godini i dece u šestoj / sedmoj godini života, pred polazak u školu), kao i kontrolni pregledi i vakcinacija dece.

________________________________________

AKCIJA CENTRA ZA PREVENCIJU

Centar za prevenciju Doma zdravlja ” Dr Boško Vrebalov” će u petak  14.06. 2013. godine, od 9h -12h, u Univerexportovom  Supermarketu 023 (Barska bb) organizovati redovnu akciju  besplatnog merenja šećera u krvi i krvnog pritiska uz savet lekara. Pozivamo sve naše sugrađane/ke, a naročito one koji se ondavno  nisu kontrolisali da iskoriste ovu priliku, vode računa o svom zdravlju i kontrolišu se pravovremeno.

________________________________________

PALIJATIVA SAD I U BUDUĆNOSTI

U Baroknoj sali Opštine Zrenjanin održana je panel diskusija na temu “Palijativno zbrinjavanje u Zrenjaninu danas, mogućnosti i perspektive za sutra”, u organizaciji Saveza zdravstvenih radnika Zrenjanina i Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“ Zrenjanin. Na diskusiji gost i predavač bila je Prim dr Nataša Milićević, lekar specijalista, onkolog, nacionalni koordinator za palijativno zbrinjavanje, koja je govorila o palijativnom zbrinjavanju u našoj zemlji, gde smo sada i koji su nam planovi i potrebe. Tom prilikom svoja iskustava u ovoj grani medicine predstavila je i zrenjaninska bolnica, koja već neko vreme ima palijativnu jedinicu u kojoj radi tim stručnjaka sastavljen od onkologa, medicinskih sestara, psihologa, socijalnog radnika, sveštenog lica, i po potrebi drugih stručnih lica. O delokrugu rada medicinskih sestara u palijativnom zbrinjavanju u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u ime Doma zdravlja govorila je Marija Marković, stuk.ms specijalista javnog zdravlja a dr Verica Budimir, lekar specijalista, gerijatar, govorila je o svom radu u odseku kućnog lečenja.

Cilj panela bio je da se stručna i šira javnost obavesti o rezultatima koji su postignuti u sprovođenju Nacionalne strategije za palijativno zbrinjavanje u našoj lokalnoj zajednici, da se sagledaju načini prevazilaženja poteškoća i definišu ciljevi za budućnost.

Zaključci panela:

• potrebno oformiti službu kućnog lečenja pri Domu zdravlja “dr Boško Vrebalov”, Zrenjanin
• neophodno je da Dom zdravlja dobije socijalnog radnika i psihologa koji bi učestvovali u timu za palijativno zbrinjavanje
• edukacija osoblja koje bi učestvovalo u palijativnom zbrinjavanju kao i edukacija ostalih zdravstvenih profesionalaca
• stvaranje timova za palijativno zbrinjavanje u ustanovama
• formiranje pismenih procedura koje definišu tu saradnju
• povezivanje svih aktera pružaoca ovih usluga i lokalnu mrežu i definisanje načina saradnje
• definisanje standarda dobre profesionalne prakse
• formiranje koordinativnog multidisciplinarnog i multisektorskog tima koje bi koordiniralo saradnju u lokalnoj zajednici
• pomoć lokalne zajednice u sprovođenju palijativnog zbrinjavanja
• aktivnije uključivanje volontera u brigu oko pacijeneta i njihovoh porodica, edukacija stručne i šire javnosti o značaju i principima palijativne brige

________________________________________

BEZ REKLAMIRANJA DUVANA

Upоtrеbа duvаnа је јеdаn оd vоdеćih pојеdinаčnih fакtоrа riziка zа rаzvој nајčеšćih hrоničnih mаsоvnih nеzаrаznih оbоljеnjа (mаlignе bоlеsti, bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, hrоničnа оpstruкtivnа bоlеst plućа i mnоgе drugе). Upоtrеbа duvаnа imа nеgаtivаn uticај nа rаzvој i zdrаvljе nоvоrоđеnčаdi, dеcе i mlаdih, као i nаstаnак invаlidnоsti, prеrаnе smrti i zаgаđеnjа rаdnоg i јаvnоg prоstоrа i prеdstаvljа јеdаn оd vеćih јаvnоzdrаvstvеnih prоblеmа. Svаке gоdinе Svеtsка zdrаvstvnа оrgаnizаciја (SZО) sа držаvаmа člаnicаmа оbеlеžаvа 31. mај – Svеtsкi dаn bеz duvаnsкоg dimа. Tеmа оvоgоdišnjеg Svеtsкоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа је „Zаbrаnа rекlаmirаnjа i prоmоciје duvаnа i spоnzоrstаvа оd strаnе duvаnsке industriје”.

Uprкоs еfiкаsnоsti pоtpunе zаbrаnе, prеmа Izvеštајu SZО о glоbаlnој еpidеmiјi duvаnа iz 2011. gоdinе, u 2010. gоdini sаmо је 6% svеtsке pоpulаciје u pоtpunоsti bilо zаštićеnо оd rекlаmirаnjа, prоmоciје i spоnzоrstvа оd strаnе duvаnsке industriје. U Еvrоpsкоm rеgiоnu Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје nаlаzi sе nајvеći brој držаvа (77%) које su zаbrаnilе rекlаmirаnjе nа tеlеviziјi, rаdiјu i u štаmpаnim mеdiјimа, iако nе svе оbliке dirекtnоg i/ili indirекtnоg rекlаmirаnjа. Mеđutim, Еvrоpsкi rеgiоn SZО zаоstаје zа vеćinоm drugih rеgiоnа SZО u pоglеdu zаbrаnе rекlаmirаnjа nа mеstu prоdаје i u mеđunаrоdnim mеdiјimа, а sаmо nекоliко držаvа imа zаbrаnu sкоrо svih оbliка dirекtnоg i indirекtnоg rекlаmirаnjа.

Rаtifiкаciјоm Окvirnе коnvеnciје о коntrоli duvаnа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје Rеpubliка Srbiја sе, zајеdnо sа јоš 176 zеmаljа svеtа, оbаvеzаlа nа svеоbuhvаtnu акciјu u cilju коntrоlе duvаnа i nа tај nаčin коntrоlu duvаnа pоstаvilа као priоritеt. Коntrоlа duvаnа u Rеpublici Srbiјi је vаžаn аspекt i u prоcеsu hаrmоnizаciје sа zеmljаmа Еvrоpsке uniје. U Stratеgiјi zа коntrоlu duvаnа Rеpubliке Srbiје nаvоdi sе dа је nеоphоdnо pоdržаti i mеdiјsкi prоmоvisаti оbеlеžаvаnjе 31. mаја – Svеtsкоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа.

Svеоbuhvаtnа sаrаdnjа i кооrdinаciја nа glоbаlnоm, rеgiоnаlnоm i nаciоnаlnоm nivоu izmеđu društvеnih sеgmеnаtа којi sе bаvе коntrоlоm duvаnа i drugih sекtоrа društvа, prеsudnа је zа unаprеđеnjе nаpоrа u коntrоli duvаnа.

U окviru оbеlеžаvаnjа Svеtsкоg dаnа bеz duvаnsкоg dimа u Rеpublici Srbiјi sе sprоvоdi vеliкi brој акtivnоsti које, izmеđu оstаlоg, uкljučuјu кооrdintivnе i stručnе акtivnоsti institutа/zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе i оrgаnizаciјu brојnih јаvnih mаnifеstаciја u vеliкоm brојu grаdоvа i оpštinа Rеpubliке Srbiје. Ovoj globalnoj akciji priključili su se Patronažna služba i Centar za prevenciju Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” Zrenjanin, organizujući takozvani bazar zdravlja, ovog puta u mesnoj zajednici u naselju Bagljaš. Tom prilikom deljen je propagandni materijal u cilju promovisanja zdravog nacina života bez duvanskig dima. Akciji su se priključili i volonteri Crvenog krsta Zrenjanin.

________________________________________

ZDRAVI ZUBI ZA ZDRAV ŽIVOT

Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа u Rеpublici Srbiјi sе оbеlеžаvа svаке gоdinе tоkоm trеćе nеdеljе mаја kаkо bi sе ukаzаlо nа znаčај оrаlnоg zdrаvljа i vеlikе zаstupljеnоsti bоlеsti ustа i zubа. Оvе gоdinе, u pеriоdu оd 13. dо 20. mаја оbеlеžаvа sе XXIII Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа pоd slоgаnоm „Zdrаvi zubi zа zdrаv živоt”. Obeležavanjem ove nedelje obuhvaćene su sve aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja usta i zuba stanovništva.

Epidemiološka istarživanja stanja oralnog zdravlja od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije ukazala su na veoma visoko prisustvo oralnih oboljenja kod dece i omladine kao i da je učešće lokalne zajednice i ostalih segmenata društva u promociji oralnog zdravlja na nezadovoljavajućem nivou.

Cilj obeležavanja ove nedele je da se privuče pažnja javnosti na značaj oralnog zdravlja kao i da se informiše stanovništvo o metodama za sprečavanje bolesti usta i zuba. Cilj je i mobilizacija svih segmenta društava da, prema svojim mogućnostima, doprinesu očuvanju opšteg dentalnog zdravlja kao i da se motivišu zaposleni u stomatološkim službama da primenjuju integrisani pristup terapiji oralnig bolesti.

Stomatološka služba zrenjaninskog Doma zdravlja organizovala je literarnu i likovnu akciju kojom su obuhvaćena deca predškolskog i osnovnoškolskog uzarasta sa temom “Sjajnim i Zdravim zubima do zdravlja. Najbolji radovi biće nagrađeni.

________________________________________

SVETSKI DAN KRETANJA

[slideshow_deploy id=’572′]

U okviru Kalendara zdravlja 10. maj se u svetu i kod nas obeležava kao Svetski dan kretanja odnosno fizičke aktivnosti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja dana 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Taj dan je poznat pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“, a odnosi se na umerenu fizičku aktivnost bez obzira na sadržaje, mesto i vreme izvođenja. Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti. Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. U svetu je približno 31% osoba starijih od 15. godina nedovoljno fizički aktivno. Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2006. godini više od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji je fizički neaktivno (67,7%).
Povećano interesovanje za fizičku aktivnost poslednjih godina potiče zbog brojnih istraživanja koja su naučno potvrdila i ranije dobro poznat povoljan efekat fizičke aktivnosti na zdravlje.

Koristi od fizičke aktivnosti:

1. Pomaže da se poveća potrošnja energije;
2.Poboljšanje vitalnog kapaciteta pluća;
3.Poboljšanje kardiovaskularne funkcije i smanjenje rizika za koronarne i cerebrovaskularne bolesti;
4.Poboljšanje lipidnog profila krvi;
5. Smanjuje se krvni pritisak ako je povišen;
6. Poboljšava se metabolizam glukoze i povećava insulinska senzitivnost;
7. Smanjuje se rizik za nastanak osteoporoze;
8. Smanjuje se rizik za neke forme karcinoma (dojke, prostate, kolona i druge). Prema podacima FANSA (Food and Nutrition Science Alliance) fizička aktivnost će u budućnosti smanjiti obolevanje od karcinoma za jednu trećinu ako se uvede u svakodnevne aktivnosti;
9. Smanjuje apetit u odnosu na kalorije koje se potroše;
10. Utiče na opšte dobro osećanje;
11. Smanjuje obolevanje i obezbeđuje duži i kavalitetniji život.

Ukoliko ste do sada bili potpuno neaktivni pokušajte da neke od ovih aktivnosti usvojite i videćete da će Vam i te male promene doneti primetne rezultate u smislu poboljšanja zdravlja. Zato: krenite u duge šetnje, šetajte psa, koristite stepenice, idite u kupovinu pešice, parkirajte Vaš automobil dalje od mesta na koje idete, radite kućne poslove, radite u bašti. Ova baza predstavlja dnevne aktivnosti, i zato je važno da postoji još neka aktivnost u toku dana. Upamtite: zanačajnija je redovnost od intenziteta vežbanja!
Pokušajte da se setite da uvek kada sedite duže od 30 minuta naterate svoje telo da ustane i pokrene se bar na kratko, bar nekoliko minuta. Kada razgovarate telefonom ustanite i krećite se. Dok sedite na radnom mestu ili u klupi ili pak u prevozu pokrećite mišiće vrata da smanjite napetost.
Pronađite način da budete aktivniji. Što se više budete kretali, dobrobiti će biti veće. U većini slučajeva nećete ni biti svesni da ste nešto mnogo žrtvovali!!!

REZULTATI ANKETE POVODOM SVETSKOG DANA KRETANJA

________________________________________

KARCINOM KOŽE

Preko 90% slučajeva raka kože pojavljuje se na površinama kože koje su redovno izložene sunčevom svetlu ili ultraljubičastom zračenju. Maligni rak kože najčešće se nalazi na leđima kod muškaraca i na nogama kod žena.
Drugi faktori rizika uključuju genetsku sklonost (rak kože je češći kod osoba svetle kože, plavih ili zelenih očiju, plavokosih ili crvenokosih) i preveliko izlaganje rendgenskim i drugim vrstama zračenja.

Ko je u riziku?

• ako osoba ima50 ili više običnih mladeža
• ako imate atipične mladeže, čak i samo jedan
• ako ste u prošlosti izgoreli od sunca što je dovelo do opekotina s mehurima,posebno u dobi mlađoj od 20 godina
• kožu osetljivu na sunce koja lako izgori ili se na njoj stvaraju pegice
• vi ili član porodice ste imali bilo koji tip raka kože
• povremeno izlaganje kože koja je inače normalno pokrivena jakom sunčevom svetlu
• korišćenjesolarijuma

Koji su simptomi – znaci oboljenja?

• lezija ili izraslina na koži
• obično izdignutičvorić ili mrlja
• promena boje madeža (smeđa, crna, crvena ili plavkasta)
• nekoliko različitih boja na jednoj promeni
• nepravilni rubovi, često asimetrični
• promena izgleda pigmentirane površinetokom vremena
• krvarenje iz izrasline na koži

Prevencija

• Što je moguće više smanjite izlaganje suncu u sredini dana – između 10 sati ujutro i 3 posle podne.
• Nanosite sredstvo za zaštitu od sunca, najmanje s faktorom SPF-15 (engl. Sun Protection Factor) ili višim, koji štiti od UVA i UVB zraka, na sve površine kože koje su izložene suncu.
• Nanosite sredstvo za zaštitu od sunca svaka dva sata, čak i u oblačnim danima.
• Ponovno ga nanesite nakon plivanja ili znojenja.
• Nosite odeću koja pokriva telo i zasenjuje lice. Šeširi trebaju zasenjivati i lice i zadnji deo vrata. Nošenje sunčanih naočara smanjiće količinu zraka koje dolaze do oka filtrirajući čak i do 80 posto zraka, i štiti očne sočivo i obrve.
• Izbegavajte izlaganje UV zračenju od lampi za sunčanje i solarijuma.
• Zaštitite decu. Držite ih podalje od prevelikog izlaganja suncu kad je sunce najjače (između 10 sati ujutro i 3 poslije podne), te obilno i često nanosite sredstvo za zaštitu od sunca na decu od 6 meseci i stariju. Ne koristite sredstva za zaštitu od sunca kod dece ispod 6 meseci starosti – umesto toga izuzetno ograničite njihovo izlaganje suncu.
• Zapamtite, pesak i tlo reflektuju UV zrake čak i ispod suncobrana. Sneg čak posebno dobro reflektuje UV zrake. Reflektirajuće površine mogu reflektovati čak i do 85 posto štetnih sunčevih zraka.

Kome je solarijum strogo zabranjen?

1. Ženama sa bolestima štitne žlezde, promenama na dojkama, povišenim krvnim pritiskom i šećernom bolešću;
2. Onima koji imaju genetsku predispoziciju ka malignim bolestima;
3. Osobama čija je koža prekrivena velikim brojem mladeža i pigmentnih fleka;

Kada treba izbegavati odlazak u solarijum?

1. Za vreme uzimanja antibiotika i kontraceptivnih tableta;
2. Tokom mezoterapije. Od završetka svih dubinskih procedura na koži do odlaska u solarijum treba da prođe najmanje mesec dana;
3. Ukoliko je koža pod upalom;
4. Za vreme trudnoće i dojenja;
5. Ukoliko imate suvu kožu, svetlu put, jer takva koža čak i na najmanje izlaganje UV zracima reaguje opekotinama.

Za ostale, razumno sunčanje u solarijumu potpuno je bezopasno. Kod njih solarijum može čak da poboljša zdravstveno stanje, raspoloženje i reši mnoge kožne probleme kao što su akne i ekcem.

Pravila ponašanja pod zracima veštačkog sunca?

•  Boravak u solarijumu, čak i pod uslovom da imate veoma otpornu kožu, ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta.
• U solarijumu najviše strada kosa – postaje lomljiva, gubi sjaj i vitalnost. Zato je potrebno zaštititi je od korena do vrha pamučnom maramom ili kapom.
• Zna se da UV zraci loše utiču na mrežnjaču oka. Oni prodiru čak i kroz zatvorene kapke, preko kojih je vezana crna traka. Za solarijume treba nabaviti sunčane naočare sa staklima presvučenim UV zaštitnim slojem.
• Još jedna slaba tačka je koža usana jer ne stvara supstancu melanin, koja ima zaštitnu ulogu. Da se usne ne bi isušile i izgubile prirodnu boju, treba ih namazati balzamom za usne sa UV zaštitom.
• Žene koje su prešle četrdesetu, trebalo bi da pokrivaju predeo grudi.
• Pre solarijuma treba dobro oprati i obrisati kožu. Vrlo oprezno koristite parfeme, dezodoranse i druge parfimisane proizvode. Mnogi od njih su osetljivi na veštačko sunce i mogu da ostave na koži pigmentne fleke.
• Deset sati nakon solarijuma ne teba koristiti pilinge, alkoholne losione i kreme dubinskog dejstva. Neposredno posle solarijuma blago hidrirajte kožu.

Ne želimo da budemo svedoci epidemije raka kože za desetak godina i kvarcovanje bi trebalo potpuno da se zabrani osobama mlađim od 18 godina, a da bi zbog opasnosti od raka treba da ga se klone svi ljudi!

_____________________________________

ALERGIJA NA AMBROZIJU

Šta je ambrozija?

Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka visine od 1 do 1.5 metar. Može se naći oko 20 vrsta ambrozije. Niče polovinom aprila. Stabljika joj je uspravna, razgranata i obrasla grubim dlačicama.Kada se preseče četvrtastog je oblika. Izgledom podseća na žbun. Listovi su naspramni, jajoliki, i višestruko perasto deljeni. Žućkasti cvetovi grupisani su u dugim grozdastim cvastima na vrhu stabljike i grana.

Cveta u kasno leto i jesen, od početka jula do ranih mrazeva proizvodeći polen.

Kako je ukloniti?

Brojni su načini kojima se ljudi bore protiv ovog korova. Najjednostavniji način je fizičko uklanjanje. Cela biljka sa korenom iščupa se iz zemlje. Pri tome treba nositi rukavice da se koža na rukama ne ošteti, jer je stabljika prepuna grubih dlačica. U slučaju kada je ima na većim površinama preporučuje se košenje i to pre cvetanja, ili tretiranje određenim pesticidima.

U mnogim evropskim zemljama doneseni su brojni zakonski propisi u vezi iskorenjivanja ambrozije.

Simptomi alergije na ambroziju

Poslednjih godina sve je više osoba kod kojih se javlja alergija na ambroziju, a broj se naročito povećava u avgustu i septembru kada je u vazduhu veća koncentracija njenog polena.

Simptomi preosetljivosti na ambroziju se manifestuju kijanjem, peckanjem i suzenjem očiju i obilnim curenjem sekreta iz nozdrva i zapušenošću nosa, kašljem, otežanim disanjem sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćenje povraćanjem , grčevima i dijarejom.

ONO ŠTO MOŽETE POMOĆI SEBI: OČISTITE I ISKORENITI AMBROZIJU IZ SVOJIH DVORIŠTA!!!!!

Osobe alergične na ambroziju u slučaju navedenih tegoba trebalo bi da se jave lekaru radi saveta i farmakološke terapije.

 _______________________________________

JEDITE ZDRAVO I VEŽBAJTE

Tokom akcije/preventivni pregledi u naseljenim mestima, evidentirano je prisustvo dva rizična faktora među većinom pregledanih korisnika (uslovno zdravih), a to su nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

 ISHRANA I ZDRAVLJE

• Način ishrane predstavlja jedan od faktora koji može da unapredi zdravlje ili dovede do nekih oboljenja.

• Nepravilna ishrana može biti factor rizika za nastanak različitih oboljenja: koronarne bolesti srca, cerebrovaskularnih bolesti, gojaznosti, šećerne bolesti,.

• Nepravilna ishrana je ishrana sa visokim unosom ukupnih masti I holesterola, visokim unosom soli, šećera i prostih ugljenih hidrata. Unosi se više energije nego što je potrebno.

• Nepravilnom ishranom dolazi do povišenja lipida (masti u krvi), povišenja krvnog pritiska, pojave gojaznosti…

• Ukoliko je uz nepravilnu ishranu prisutan još neki faktor rizika, poput pušenja, stresa ili fizičke neaktivnosti, njihov efekat se umnožava i rizik za ozbiljno oštećenje zdravlja se povećava.

• Pravilna ishrana predstavlja ishranu sa niskim sadržajem mast ii soli, a bogatu biljnim vlaknima, mineralima i vitaminima, kao i složenim ugljenim hidratima.

• Jedan od osnovnih principa pravilne ishrane je raznovrsnost, odnosno svakodnevna upotreba namernica iz svih grupa. Grupe namirnica i njihov svakodnevni unos se može slikovito predstaviti “piramidom ishrane”.

1. Osnov su žitarice i proizvodi od njih (3-4 porcije), prednost onih od integralnog brašna.

2. Voće i povrće 400-800 gr. dnevno, najbolje jesti ga sveže.

3. Meso i prerađevine zastupljeni su 1-2 obroka dnevno, a prednost treba dati posnim vrstama mesa i ribi.

4. Mleko i mlečni proizvodi su zastupljeni 1-2 obroka dnevno, a prednost treba dati proizvodima sa nižim procentom masnoće.

5. Masti, ulja i šećer treba koristiti u minimalnim količinama, a prednost treba dati biljnim uljima.

FIZIČKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE

Zbog čega je fizička aktivnost važna?

Fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za unapređenje zdravlja. Doprinosi sagorevanju kalorija i potrošnji energije koju unosimo hranom, pa tako utiče na održavanje željene telesne težine. Takođe smanjuje nivo šećera i holesterola u krvi.

Redovna aktivnost dovodi do smanjenja nivoa krvnog pritiska. Smanjuje se otpor krvnih sudova i popravlja se snabdevanje organa kiseonikom.

Umerena aktivnost smanjuje rizik od nastanka oboljenja srca za 50 %.

Fizički aktivne osobe su bolje raspoložene, zadovoljne sobom, u boljoj kondiciji i bolje reaguju na stres.

PIRAMIDA FIZIČKE AKTIVNOSTI:

Osnova piramide: svakodnevne aktivnosti, biciklizam, rad u vrtu, kućni poslovi i šetanje.
Drugi nivo obuhvata: aerobne aktivnosti; joging, plivanje ili tenis.
Treći nivo: vežbe snage i rastegljivosti.
Vrh piramide: fizička neaktivnost.

Na svakoj stepenici intenziteta treba se zadržati 1-2 nedelje.
Fizički trening: mora da ima period zagrevanja, period treninga i period hlađenja.
Intenzitet vežbi određuje se na osnovu maksimalne srčane frekvence (MSF).

NAJČEŠĆI IZGOVORI ZA NEKRETANJE I NEVEŽBANJE:

• fitnes klub mi je daleko,
• skupo je,
• zima je,
• leto je,
• nemam adekvatnu opremu,
• debela/debeo sam,
• nemam vremena,
• svi će mi se smejati,
• nije to za moje godine,
• od sutra ću.

PREPORUKA: PROMENA STILA ŽIVOTA

Preraspodela vremena
Promena načina ishrane
Korišćenje zdravih namirnica
Modifikacija ponašanja u vezi sa uzimanjem hrane
Povećanje fizičke aktivnosti
Eleminacija loših navika
Smanjiti unos štetnih materija
(alkohol,duvan)

I za kraj….

Primena principa pravilne ishrane vodi ostvarenju dobrog zdravlja, kreativnosti, radosti življenja i idealne težine.
PRIJATNO !!!

________________________________________

SVETSKI DAN ZDRAVLJA

Svetski dan zdravlja, 7. april, u kalendaru javnog zdravlja najznačajniji je datum koji se u svetu obeležava od 1948. godine, sa težnjom da se pojača svest o značaju zdravlja i da se stručnoj javnosti ukaže na globalne priritete i značaj njihovog rešavanja.

Svake godine, Svetska zdravstvena organizacija izabere ključni globalni zdravstveni problem i organizuje međunarodne, regionalne i lokalne manifestacije na taj dan i tokom cele godine kako bi istakao značaj izabrane oblasti. Ove godine akcenat je stavljen na hipertenziju sa temom “Da li ste pod pritiskom? Arterijska hipertenzija – od prevencije do rehabilitacije.”

Cilj kampanje je da se podigne svest o hipertenziji sa posebnim osvrtom na primarnu prevenciju, kao i poboljšanje mogućnosti za rano otrkivanje hipertenzije i mogućnosti da pacijent sam njome upravlja.

Hipertenzija se može sprečiti i lečiti. Na globalnom nivou, procenjeno je da je hipertenzija zaslužna za 7.5 miliona smrtnih ishoda godišnje, što prestavlja više od 12% ukupne smrtnosti. Ove godina Svetska zdravstvena organizacija pokreće kampanju koja za cilj ima da ubedi one koji kreiraju politiku, regionalne i medjunarodne oragnizacije i sve druge subjekte da je prioritet u prevenciji, ranom otrkivanju i kontroli hipertenzije.

Vodeći svetski uzročnici smrtnosti su bolesti srca i krvnih sudova i oko 17.3 miliona osoba umre svake godine od ovih bolesti. Prema poslednjim podacima tokom 2011. godine u Srbiji je umrlo 55.514 osoba od bolesti srca i krvnih sudova ali ohrabrujuće je to što je u periodu od 2002. do 2011. godine stopa smrtnosti opala kod žena za 13%, a kod muškaraca za 15%. Trenutno se Srbija nalazi u grupi zemalja sa rizikom višim od prosečnog za zemlje u evropskom regionu. Procenjeno je da se gotovo 80% prevremene smrtnosti može sprečiti kontrolom nekoliko glavnih faktora rizika: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

________________________________________

MART – MESEC BORBE PROTIV RAKA

U okviru Kalendara javnog zdravlja mart je „mesec borbe protiv raka“. Maligni tumori su posle bolesti srca i krvnih sudova, najčešći uzrok umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Svake godine u svetu se registruje 11 miliona novoobolelih, dok 7 miliona ljudi umre od malignih bolesti. Svake godine u Srbiji se otkrije oko 32 000 novih sličajeva malignih bolesti, dok godišnje od raka umre oko 20 000 ljudi.

Najveći broj ovih bolesti nastaju pod uticajem faktora rizika: pušenja, nepravilne ishrane, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, upotrebe alkohola i izloženosti štetnim uticajima iz okoline (UV zračenje, štetne supstancije na radnom mestu ili životnom okruženju itd.).

Prevencija malignih bolesti ima izuzetan značaj i predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati sprečavanjem ili modifikovanjem faktora rizika, tj. sprečavanjem početka bolesti. Ukoliko do bolesti dođe, njen ishod se može poboljšati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje. Takođe je neophodno poboljšanje kvaliteta života već obolelih, njihovo efikasno lečenje, adekvatna kontrola simptoma i komplikacija, kontrola neželjenih efekata lečenja, kao i psihološka, socijalna i duhovna podrška pacijentu i porodici.

Primarna prevencija podrazumeva aktivnosti usmerene na unapređenje i očuvanje zdravlja i sprečavanje nastanka bolesti kroz:

• zdravstveno prosvećivanje stanovništva
• prevenciju pušenja
• unapređenje ishrane, promociju fizičke aktivnosti i prevenciju gojaznosti
• prevenciju infekcija značajnih za nastanak malignih bolesti
• prevenciju i zaštitu od prekomernog izlaganja UV zracima
• zaštitu od kancerogenih činilaca u životnoj i radnoj sredini

Značajno je da svaka osoba dobije dovoljno informacija o zdravim stilovima života i značaju preventivnih pregleda. Preventivnim pregledima se otkrivaju rizici po zdravlje, promoviše se pozitivno zdravstveno ponašanje i otkrivaju oboljenja i stanja u ranoj fazi kada ih je moguće uspešnije lečiti. Na ovaj način se štiti i unapređuje zdravlje, smanjuje stopa razboljevanja i umiranja od bolesti koje se mogu sprečiti, lečiti i izlečiti, pa tako i maligne bolesti. Skrining predstavlja preliminarno otkrivanje do tada neprepoznate bolesti primenom skrining testa na zdravoj populaciji.

Šta možete i morate uraditi za sebe:

• ginekološki pregled 1x godišnje
• mamografija svake 2. godine posle 45. godine života
• samopregled dojke 1x mesečno,pregled dojke kod izabranog lekara
• pregled ili skrining test debelog creva posle 50.godine života

Ukoliko uočite neke od ovih promena, odmah se javite lekaru:

• kašalj koji dugo traje
• promene u pražnjenju creva
• neobjašnjiv gubitak telesne mase
• neuobičajeno krvarenje
• promuklost koja duže traje
• promene na koži

Kako da smanjite sopstveni rizik:

• presatanite da pušite
• hranite se pravilno, vodite računa o telesnoj masi
• budite fizički aktivni
• smanjite upotrebu alkohola
• izbegavajte izlaganje suncu i solarijume
• vakcinišite se i lečite infekcije značajne za nastanak malignih bolesti (hepatitis C i B, humani papiloma virus, heliokobakter pilori) i izbegavajte rizična ponašanja
• sa kancerogenim materijama rukujte prema uputstvu

______________________________________

PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE

U okviru sprovođenja zajedničkog projekta Ministarstva zdravlja i EU „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji“ od 19. – 21. 2. 2013. održano je niz sastanaka dela projektnog tima (dr Nataša Milićević, nacionalni koordinator projekta i Martin Turrner, konsultant, ekspert za finansijske i ljudske resurse) sa predstavnicima zdravstvenih ustanova u okrugu, prestavnicima sektora socijalne zaštite, nevladinog sektora i lokalne samouprave. Predstavnici projektnog tima su sa predstavnicima ustanova – pružaocima palijativnog zbrinjavanja razgovarali o implementaciji nacionalne Strategije o palijativnom zbrinjavanju, uvođenju standarda za sprovođenje palijativnog zbrinjavanja, nivou kvaliteta pruženih usluga koje se sprovode u našoj lokalnoj zajednici, kako se iste mogu razviti i unaprediti, kao i načinima finansiranja i iznalaženjem novih resursa. Ustanove koje pružaju usluge palijativnog zbrinjavanja su imale mogućnost da sagledaju sopstvene mogućnosti u vezi sa dostizanjem predloženih standarda, ali i da iznesu postojeće probleme i predloge za unapređenje kvaliteta pruženih usluga u cilju izrade predloga koji bi Ministarstvu zdravlja bili dostavljeni na razmatranje i sprovedeni u praksi.

U okviru posete, članovi projektnog tima su obišli Onkološku dnevnu bolnicu, Jedinicu za palijativno zbrinjavanje, obe u Opštoj bolnici, Gerontološki centar, Dom zdravlja „Dr Boško Vrebalov“, Centar za socijalni rad i RZZO – filijala Zrenjanin. Dom zdravlja Zrenjanin su predstavljali dr Biljana Papić, direktor ustanove, dr Jelica Stojić, načelnik opšte medicine, dr Verica Budimir, šef odseka kućnog lečenja i Marija Marković, glavna sestra Polivalentne patronaže.

Nakon zajedničkog sastanka, posle završenih radnih poseta pomenutim ustanovama, predstavnicima svih pomenutih ustanova prezentovani su preliminarni zaključci projektnog tima, zajedno sa preporukama za dalji rad, ali će biti naknadno dostavljeni i u pisanoj formi.

________________________________________

MINISTARKA ZDRAVLJA U ZRENJANINU[slideshow_deploy id=’541′]

Na Dan državnosti ministarka zdravlja u Vladi Srbije Slavica Đukić Dejanović posetila je Zrenjanin da vidi kako u njemu funkcioniše zdravstvena zaštita tokom praznika. Ministarka je prvo razgovarala sa gradonačelnikom mr Ivanom Bošnjakom i drugim rukovodiocima grada o problemima u zdravstvu kod nas gde se kao jedan od najvećih problema izdvojio nedostatak kadrova. Potom je posetila Dečiji dispanzer gde su je dočekali direktorka Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” dr Biljana Papić, kao i načelnici i glavne sestre. Tom prilikom ministarka je rekla:  “Želela sam da vidim kako funkcioniše zrenjaninski Dom zdravlja, jer 80% građana svoje zdravstvene potrebe obavlja upravo u njegovimm zdravstvenim jedinicama. Takođe, želim da vidim i kako pacijenti ocenjuju nivo zdravstvene zaštite koji ovde dobijaju”. Ministarstvo strogo poštuje standarde koji određuju koliko se lekara zapošljava na određen broj stanovnika ali u slučaju Zrenjanina, čiji je Dom zdravlja teritorijalno razuđen, moraju se uvesti neke promene, dodala je ministarka prilikom razgovora sa zaposlenima u zrenjaninskom Domu zdravlja.

________________________________________

AMBULANTA NA ZELENOM POLJU[slideshow_deploy id=’523′]

Naselje Zeleno polje u Zrenjaninu dobilo je svoju dugoočekivanu novu ambulantu. Svečano otvaranje i presecanje vrbce 8. februara označilo je početak rada ove ambulante. Otvaranju su prisustvovali gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak, direktorka Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov”, dr Biljana Papić i glavna medicinska sestra Dragica Škundrić uz prisustvo predstavnika gradske vlasti, zaposlenih u Domu zdravlja i naših sugrađana. Gradjani ovog dela grada imali su ambulantu od 1996. godine koja je bila smeštena na spratu mesne zajednice i bila je u jako lošem stanju. Vlaga, dotrajali zidovi, stepenište i podovi sa rupama predstavljali su opasnost za obolele pacijente a pogotova stara lica.

Nova ambulanta izgrađena je po evropskim standardima i zauzima površinu od 350 kvadrata. Objekat ima 3 lekarske ordinacije, 2 sestrinske sobe, sobu namenjenu glavnoj sestri, prostoriju za intervencije, EKG kabinet, prostoriju za sterilizaciju i inhalacije, kartoteku, prostranu čekaonicu, odvojenu prostoriju za spremačice, garderobu, čajnu kuhinju, sanitarni čvor, atomsko sklonište i izgrađen prilaz za invalidna lica.

Zeleno polje ima 9.5 hiljada stanovnika a ambulanta broji oko 6 hiljada kartona što zahteva rad tri lekara, koliko će ih u novoj ambulanti za sada i raditi. Ukoliko Ministarstvo zdravlja i Fond za zdravstveno osiguranje dozvole ekipu bi pojačao i četvrti lekar.

________________________________________

SVETSKI DAN BORBR PROTIV RAKA

4. februara obeležava se Svetski dan borbe protiv raka, a ove godine akcenat je stavljen na slabu ili potpunu fizičku neaktivnost ljudi. Stručnjaci upozoravaju da umerena fizička aktivnost 150 minuta nedeljno može da smanji rizik od raka dojke i debelog creva. Neki od faktora rizika su nezdrav stil života, konzumiranje cigareta, različite infekcije, genetski faktor, fizička neaktivnost, preterana izloženost sunčevoj svetlosti i prekomerna telesna težina.

U Srbiji se svake godine otkrije neki oblik maligniteta. Samo u prošloj godini otkriveno je kod oko 33.000 osoba, a godišnje od te bolesti umre oko 21.000 ljudi. Kod žena najučestalije je obolevanje od raka dojke, potom debelog creva i grlića materice, po čemu se nalazimo “među vodećim evropskim zemljama”. Što se tiče muškaraca, oni najčešće boluju i umiru od karcinoma pluća, prostate i debelog creva.

Tim povodom je Polivalentna patronažna služba Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov” održala akciju kontrole zdravlja kod naših sugrađana u objektu “Gomex – Total”. Ovom prikom kontrolisane su vrednosti šećera u krvi i krvnog pritiska, davani su saveti u vezi sa značajem redovnih sistematskih pregleda i kontrola i deljen je edukativni materijal o prevenciji i ranim otkrivanjem raka, a posebno u vezi sa skriningom za rano otkrivanje raka debelog creva, grlića materice i dojke.

_______________________________

DОMАĆINSTVА BЕZ DUVАNSКОG DIMА

Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа је sаstаvni dео коntinuirаnih акtivnоsti u prеvеnciјi upоtrеbе duvаnа, smаnjivаnju štеtnih pоslеdicа njеgоvе upоtrеbе i izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu. Trаdiciоnаlnо, оvај dаn sе оbеlеžаvа 31. јаnuаrа, оvе gоdinе pоd slоgаnоm „Dоmаćinstvа bеz duvаnsкоg dimа”.

Trеćinа оdrаslih stаnоvniка Srbiје puši, а u sкоrо pоlоvini dоmаćinstаvа pušеnjе је u pоtpunоsti dоzvоljеnо. Duvаnsкi dim utičе nа svе člаnоvе pоrоdicе аli u rаzličitој mеri, zаvisnо оd uzrаstа i zdrаvstvеnоg stаnjа. Izlоžеnоst duvаnsкоm dimu niкаdа niје bеz riziка. Pаsivni pušаči udišu око 4000 istih hеmiкаliја које udišu i pušаči, а sаmо јеdаn sаt prоvеdеn u društvu pušаčа prеdstаvljа sкоrо stо putа vеći riziк оd nаstаnка rака plućа u оdnоsu nа 20 gоdinа prоvеdеnih u zgrаdi оd аzbеstа. Riziк nаstаnка rака plućа коd nеpušаčа izlоžеnih duvаnsкоm dimu vеći је 20–30 prоcеnаtа, а riziк nаstаnка bоlеsti srcа vеći је zа 23 prоcеntа. Pušеnjе duvаnа оdgоvоrnо је zа svакi pеti slučај КVB i svакi trеći slučај rака.

Dеcа su pоd pоsеbnim riziкоm оd izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu. Pаsivnо pušеnjе коd dеcе imа brојnе zdrаvstvеnе pоslеdicе: čеšćе su infекciје disајnih оrgаnа, pоsеbnо brоnhitis i upаlа plućа. Svаке gоdinе višе оd pеt miliоnа ljudi umirе zbоg srčаnоg i mоždаnоg udаrа, rака, plućnih i drugih bоlеsti које su pоvеzаnе sа upоtrеbоm duvаnа. Brој оsоbа које gоdišnjе umiru zbоg glоbаlnе еpidеmiје upоtrеbе duvаnа mоglа bi dа sе pоvеćа nа оsаm miliоnа dо 2030. gоdinе.

U cilju smаnjеnjа štеtnih еfекаtа upоtrеbе duvаnа Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја је 2008. gоdinе usvојilа pакеt оd šеst еfiкаsnih mеrа коntrоlе duvаnа које sigurnо dоvоdе dо smаnjеnjа upоtrеbе duvаnа. Mеrе pоrеd prаćеnjа upоtrеbе duvаnа uкljučuјu i zаštitu stаnоvništvа оd izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu, zаbrаnu rекlаmirаnjа i prоmоciје duvаnsкih prоizvоdа i spоnzоrstvа duvаnsке industriје, stаlnа upоzоrеnjа о štеtnоstimа upоtrеbе duvаnа (као štо su sliкоvnа upоzоrеnjа nа pакlicаmа cigаrеtа), pоmоć pri оdviкаvаnju оd pušеnjа i pоvеćаnjе pоrеzа nа duvаn i duvаnsке prоizvоdе.

U Rеpublici Srbiјi је оd 2010. gоdinе nа snаzi Zакоn о zаštiti stаnоvništvа оd izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu којim sе urеđuјu mеrе оgrаničеnjа upоtrеbе duvаnsкih prоizvоdа rаdi zаštitе stаnоvništvа оd izlаgаnjа duvаnsкоm dimu, коntrоlа zаbrаnе pušеnjа i nаdzоr nаd sprоvоđеnjеm оvоg zакоnа.

U cilju pоdizаnjа pаžnjе јаvnоsti u vеzi sа dоbrоbitimа које dоnоsi uкlаnjаnjе duvаnsкоg dimа iz dоmоvа i zаtvоrеnih prоstоriја, а u окviru еvаluаciје еfекаtа zакоnа, Patronažna služba Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” Zrenjanin organizovala je akciju u centru grada gde je deljen promotivni i edukativni materijal o štetnosti duvanskog dima. Akciji su pomogli i volonteri Medicinske škole u Zrenjaninu koji su organizovali anonimnu anketu medju našim sugrađanima sa ciljem da saznamo koliko je ova loša navika ukorenjena među stanovništvom i koliko su oni spremni da daju svoj doprinos da zivimo u gradu bez duvanskog dima.

Rezultati ankete:

Ukupno ispitanika – 56

1. GODINE STAROSTI:

15-20g – 12,5%

21-25g – 3,5%

26-30g – 12%

31-35g – 8,9%

36-40g – 8,9%

41-45g – 14,2%

46-50g – 5,3%

51-55g – 8,9%

56-60g – 7,1%

61-65g – 7,1%

65g i više – 5,3%

2.OBRAZOVANJE:

OŠ – 8,9%

SŠ – 53,6%

VŠ – 8,9%

VSS – 17,8%

3.DA LI STE PUŠAČ?  

DA – 39,3%  NE –60,7 %

4. DA LI PUŠITE U PROSTORU U KOME ŽIVITE?

DA – 48,3%  NE – 51,7%

5. DA LI PUŠITE U PRISUSTVU DECE?

DA – 19,6% NE – 80,4%

6. DA LI ZNATE ŠTA JE PASIVNO PUŠENJE?

DA – 78,6% NE – 21,4%

_______________________________________

VII EVROPSKA NEDELJA PREVENCIJE RAKA GRLIĆA MATERICE

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se od 21. do 27. januara 2013. godine kako bi se podigao nivo znanja o ovom oboljenju a pre svega motivisalo stanovništvo da uzmu učešće u njegovoj prevenciji. Rak grlića materice prestavlja ozbiljan zdravstveni problem u Evropi gde trenutno ima više od 185.500 žena koje žive sa ovom dijagnostikom. Svake godine otkrije se oko 60.000 novo obolelih žena a skoro 30.000 njih umre od ove vrste raka. Najveći broj smrtnosti beleži se u zemljama u razvoju gde je slabo razvijena svest o preventivnim programima dok je ova bolest uglavnom kontrolisana u razvijenim zemljama. Skoro svaki slučaj raka grlića materice može se sprečiti dobro organizovanim skrining programima ali smrtnost je i dalje velika jer mnoge zemlje još uvek nemaju efikasne skrining programe a u zemljama gde takvi programi postoje mnoge žene nisu svesna njihovog značaja.

Ginekološka služba Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov” Zrenjanin decenijama se aktivno bavi prevencijom raka grlića materice, ranom dijagnostikom kao i pravovremenim lečenjem prekanceroznih lezija na grliću. Svakoj pacijentkinji koja nam se javi u Savetovalište za žene uradimo kolposkopski pregled kao i uzimanje PAPA testa. U zavisnosti od PAPA testa zakazuju se redovne kontrole ili se radi biopsija grlića materice. Od nedavno naša služba ima četiri citoskrinera pa uzimanjem PAPA testa, kolposkopijom, biopsijom, a kada je potrebno i tipizacijom na HPV, aktivno učestvujemo u ranom otkrivanju promena na gliću materice kao i njihovom efikasnom lečenju.

Nedjelja prevencije obeležava se svake godine počev od 2007. širom Evrope.

________________________________________

ĆEBAD HITNOJ

Malteška organizacija iz Budimpešte u saradnji sa organizacijom Karitas u Zrenjaninu pripremila je humanitarnu akciju namenjenu Službi hitne medicinske pomoći zrenjaninskog Doma zdravlja. U toj akciji Hitna je dobila 50 ćebadi koja će biti korišćena za pacijente. I ranijih godina zrenjaninski Dom zdravlja saradjivao je sa Malteškom organizacijom i Karitasom, i ove organizacije još jednom su pokazale humanost i želju da pomognu stanovnicima naše zemlje. Načelnica Službe hitne medicinske pomoći, dr Olgica Stankov i zaposleni u hitnoj, tom prilikom ugostili su Adanji Lasla, člana mađarske Malteške organizacije zaduženog za saradnju sa inostranstvom gde su uzajamno razmenili svoja iskustva sa rada na terenu. Budući da mađarska Hitna pomoć funkcioniše na potpuno drugačijem principu od ove službe u našoj zemlji, iskustava o kojima je bilo reči tokom posete vrlo su značajna te se nadamo saranji sa ovom organizacijom i u budućnosti kako bi rad naše službe podigli na jos bolji nivo.

________________________________________

LABORATORIJA U GRADU SAMO U SPECIJALISTIČKOJ

Od 10.12.2012. godine punktovi po gradu u kojoj su pacijenti mogli da vade krv i predaju urin za analizu neće raditi. Svi pacijenti koju žive na teritoriji grada a imaju upute za laboratorijske analize u Domu zdravlja Zrenjanina moćiće da vade krv i urade potrebne analize samo u laboratoriji u zgradi stare Specijalističke poliklinike (ul. Zorana Kamenkovića bb. I sprat). Punktovi koji su zatvoreni su u: I zdravstvenoj stanici (ul. Trg Dositeja Obradovića bb. Lesnina), VIII zdravstvenoj stanici (ul. Reves Antala bb. Mužlja) i IX zdravstvenoj stanici (ul. Koste Abraševića bb. Bagljaš). Laboranti zrenjaninskog doma zdravlja će po naseljenim mestima u opštini Zrenjanin (Elemir, Ečka, Tomaševac, Perlez) i dalje uzimati krv i urin istom dinamikom kako je bilo i do sada.

_________________________________________

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

[slideshow_deploy id=’385′]

1. decembra obeležen je Svetski dan borbe protiv SIDE a ovogodisnji slogan bio je “Ne možeš da znaš dok se ne testiraš”. Ovaj dan obeležava se od 1988. godine kada je Svetska zdravstvena organizacija odredila ovaj datum kako bi probudila javnu svest o HIV virusu, obolelim osobama i pretnjama za celo čovečanstvo. U svetu je danas obolelo od ovog virusa oko 34 miliona stanovnika, i dalje najviše u Africi, a zabrinjavajuća činjenica je da polovina od tog broja ni ne zna za svoj status. Ipak, u poslednjim godinama, u nerazvijenim zemljama, smanjen je procent novih HIV infekcija za oko 25 posto ali je i dalje stopa veoma visoka. Tokom prošle godine u svetu je registrovano 2,5 miliona novoinficiranih.

U Srbiji postoji oko 1600 osoba zaraženih HIV virusom a samo u ovoj godini, do kraja oktobra registrovano je 95 zaraženih virusom, kod njih 26 registrovano je oboljevanje od side a 11 osoba je umrlo od ove bolesti

Budući da je ove godine sloganom akcenat stavljen na testiranje i prevenciju, iz Ministarstva zdravlja podsećaju da se tokom cele godine besplatno i anonimno savetovanje i testitanja mogu obaviti u svim zavodima i institutima za javno zdravlje, među kojima je i Zavod za javno zdravlja Zrenjanin.

Savetovalište za mlade Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” Zrenjanin u cilju prevencije oboljevanja i smanjenja diskriminacije osoba sa pozitivnim HIV statusom kontinuirano radi na informisanju mladih o načinu prenošenja HIV virusa.

U petak 30.11.2012 god.održano je predavanje “Šta treba da znam o HIV infekciji” učenicima VII i VIII razreda O.Š. ” Jovan Dučić” u Kleku. Istog dana od 13-15h postavljen je štand Savetovališta za mlade u ul. Kralja Aleksandra I Karađorđevića i tom prilikom vršnjački edukatori su prolaznicima delili edukativni materijal.

01.12.2012. u Kulturnom centru zapaljene su sveće u znak sećanja na osobe umrle od ADIS-a i napravljen je ribon od crvenih balona, a od 22h održana je žurka u Olt Tyme clubu gde su vršnjacki edukatori omladinskih organizacija Grada Zrenjanina delili kondome.

__________________________________________

VAKCINACIJA PROTIV GRIPA

Vakcine protiv sezonskog gripa stigle su u Dom zdravlja “dr Boško Vrebalov” u Zrenjaninu i odmah su raspodeljene po gradskim ambulantana a u naredna dva dana biće distribuirane i po seoskim ambulantama. Ukupan broj prispelih doza je 4280, a distributer je Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.

Ova vakcina, pored tipa AH1N1 virusa gripa, sadrži i tipove AH3N2 i B virusa gripa. Ova trovalentna vakcina, po programu Ministarstva zdravlja, preporučuje se osobama a hroničnim poremećajem plućnog i kardiovaskularnog sistema, metaboličkim poremećajima (posebno osobama obolelim od šećerne bolesti), poremećajima rada bubrega, osobama sa oslabljenim imunitetom… Preporuka ministarstva je da vakcinu prime i osobe smeštene u gerontološkim centrima, kao i osobe zaposlene i smeštene u ustanovama zdravstvene zaštite, svi stariji od 65 godina i oni koji su zaposleni u javnim službama koje su u riziku. Trudnice i gojazne osobe takođe spadaju u grupu kojima je preporučeno da prime ovu vakcinu. Vreme potrebno za sticanje imuniteta je dve do tri nedelje nakon primanja vakcine.

Svi koji spadaju u rizične grupe ili žele da se vakcinišu mogu se javiti svom izabranom lekaru u matičnoj ambulanti koji će ih uputiti u dalju proceduru.

Marija Večanski, koordinator odnosa sa javnošću

__________________________________________

SVETSKI DAN DETETA

20. novembra obeležava se Svetski dan deteta i Ujedinjene Nacije podsećaju sve svoje države članice, uključucjući i Srbiju, da su obavezne da deci obezbede pravo na besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu koja je dostupno svima. Svetski dan deteta, obeležava se na dan kada je 1989. godine Generalna skupština UN usvojila Konvenciju Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, kao prvi međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava koji se posebno bavi decom. Države su dužne da obezbede odgovarajuće mere podrške roditeljima u vaspitanju i brizi o detetu, uključujući i socijalnu pomoć kada je to potrebno.

U Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“ u Zrenjaninu zastupljen je dispanzerski metod rada, tj. aktivan sistematski rad u sprovođenju celovite i sveobuhvatne zdravstvene zaštite dece od rođenja do 19-te godine života. Ovaj metod rada podrazumeva socijalno-medicinski pristup, preventivni rad i dijagnostiku, negu i lečenje dečje populacije.

Kroz preventivne, sistematske i kontrolne preglede Odeljenja za zdravstvenu zaštitu predškolske i školske dece, čija je učestalost definisana Pravilnikom o sadržaju i obimu zdravstvene zaštite, a čiji je cilj praćenje rasta i razvoja, uhranjenosti i zdravstvenog stanja, kao i rano tkrivanje poremećaja zdravlja (zdravstveni skrininzi) uočeni su problemi kao što su gojaznost i deformiteti kičmenog stuba, grudnog koša i stopala.

Zdravstveno vaspitni rad (grupni i individualni) vezan za principe pravilne ishrane sprovodi se već u uzrastu od 5-6 godina deteta kroz kreativne radionice u vrtićima, i kontinuirano se nastavlja u školskom uzrastu kroz zdravstveno-vaspitne aktivnosti zdravstvenih radnika i vršnjačkih edukatora u Odeljenu za zdravstvenu zaštitu škoske dece i Savetovalištu za mlade. Veoma je važan individualni zdravstveno-vaspitni rad sa roditeljima od samog rođenja deteta i njihova edukacija o zdravim stilovima života. Kada je problem gojaznosti već prisutan, detetu se određuje stepen gojaznosti i higijensko-dijetetski režim.

U populaciji školske dece u fazi intenzivnog rasta, sve više su prisutni deformiteti kičmenog stuba grudnog koša i stopala koji su posledica lošeg držanja i nedostatka fizičke aktivnosti. Ova deca se upoznaju sa vežbama u kabinetu za korektivnu gimnastiku, koje će moći da rade i kod kuće, sve u cilju otklanjanja deformiteta. Ako su deformiteti pak ozbiljniji dete se upućuje ortopedu ili u ustanovu za medicinsku rehabilitaciju.

Zdravstveno-vaspitnim radom obuhvaćene su i mnoge druge tematske celine kojima se preveniraju problemi adolescenskog doba, kao što su: reproduktivno zdravlje, psihoaktivne supstance, SIDA, polno prenosive bolesti, vršnjačko nasilje, pirsing, higijena i nega tela i dr.

Kontinuiranom analizom postojeće medicinske dokumentacije i anketiranjem dece i roditelja uočavaju se rizici i problemi i proširuje obim preventivnih mera, a sve u cilju unapređenja i očuvanja zdravlja dece.

Dr Biljana Obradović, pedijatar

Marija Večanski,  koordinator odnosa sa javnošću

_________________________________________

SVETSKI DAN BORBE PROTIV ŠEĆERNE BOLESTI

[slideshow_deploy id=’414′]

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti ustanovljen je prvi put 14. novembara 1991. godine na inicijativu Međunarodne dijabetes federacije i Svetske zdravstvene organizacije. Od tada se svake godine obeležava ovaj datum, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na ovu hroničnu nezaraznu bolest zbog njenih karakteristika i sve većeg broja obolelih. Ove godine Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti nosi slogan “Plavo okruženje za sve – zaštitimo budućnost” gde je akcenat na prevenciji i sprečavanju nastanka bolesti.

Preventivni centar sa Savetovalištem za dijabet i Patronažna služba Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” jeu sredu, 14. novembra, u Univerexportovom supermarket 023, Barska bb u Zrenjaninu sproveo akciju merenja šećera u krvi i krvnog pritiska i sve to uz savet lekara o očuvanju i unapređenju zdravlja.

Diabetes mellitus – šećerna bolest odlikuje se povišenim vrednostima šećera u krvi, uz istovremeno poremećen metabolizam masti, belančevina, vode i elektrolita.

Postoje dve vrste dijabetesa: Dijabetes tip 1 koji se javlja kod dece i Dijabetes tip 2 koji se javlja kod ljudi u zrelom dobu. Dijabetes nastaje kada se sposobnost gušterače da luči insulin smanji za 50%. U većini slučajeva kada se dijagnostikujedijabetes tipa 2 već su prisutne i komplikacije koje prate ovu bolest. Povišen nivo šećera u krvi oštećuje ceo organizam, a pre svega krvne sudove. Tako, dolazi do razvoja ateroskleroze, makrovaskularnih (kardiovaskularnih) i mikrovaskularnih komplikacija (do oštećenja sitnih krvnih sudova očnog dna, bubrega i nerava). Rano otkrivanje faktora rizika ključno je kod prevencije ove bolesti.

Predijabetes je stanje organizma u kojem postoji poremećena regulacija šećera u krvi, ali ne u tolikoj meri kao kod šećerne bolesti. To je stanje u kojem se može popraviti regulisanost šećera u krvi kako bi se sprečila pojava šećerne bolesti. Uzroci nastanka predijabetesa su mnogobrojni: godine života, nasleđe, gojaznost, fizička neaktivnost, preobilna ishrana – bogata masnoćama, psihički i fizički stres…

Rizične osobe su: starije od 45 godina, osobe koje imaju u porodični dijabet, gojazni (naročito gojaznost centralnog tipa, u predelu stomaka), osobe sa poremećajem nivoa masnoća u krvi, osobe sa smanjenom fizičkom aktivnošću, itd.

Gojaznost (BMI>30) vodi ka sedam puta većem riziku od nastanka šećerne bolesti, dok imati prekomernu telesnu režinu (BMI između 25 i 30) povećava rizik tri puta.

Rešenje jeste u preventivnom delovanju, u smislu promene stila života, promene ishrane, uvođenje fizičke aktivnosti (plivanje, hodanje, vožnja bicikla, ples…), savetovanja sa lekarom.

Kontrola,dijagnoza, praćenje i terapija mogu se obaviti u Preventivnom centru zrenjaninskog Doma zdravlja. Pozivamo Vas da ako niste registrovani kao dijabetičar posetite naš centar i proverite svoje zdravstveno stanje. Preglede i konsultacije možete zakazati u Preventivnom centru Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov” u Zrenjaninu na telefon 563-020.

_________________________________________

RENOVIRANA AMBULANTA U MELENCIMA

Svečanim otvaranjem 1.11.2012. godine obeležen je završetak radova na restauraciji stare ambulante u Melencima. Otvaranju su prisustvovali gradonačelnik Zrenjanina mr Ivan Bošnjak, direktorica Doma zdravlja “dr Boško Vrebalov”, dr Biljana Papić, predsednik Upravnog odbora zrenjaninskog doma zdravlja dr Dragan Tošić, dr Biljana Vukov, zamenik predsednika Upravnog odbora, načelnica opšte prakse dr Jelica Stojić kao i prestavnici mesne zajednice Melenci i zaposleni u Domu zdravlja.

Na inicijativu mesne zajednice Melenci, a po projektu Doma zdravlja Zrenjanin otpočeti su radovi na saniranju enterijera ambulante u ovom naseljenem mestu koji su trajali dva ipo meseca. Radove je finansirala mesna zajednica sa oko 2.7 miliona dinara uz pomoć Doma zdravlja koji je za dodatne radove izdvojio oko milion dinara. Sanirani su podovi, zidovi i plafoni, kao i električne i grejne intalacije. Posledni put je u ovu zgradu ulagano pre 30 godina.

U abulanti u Melencima trenutno radi 3 lekara u dve smene koji su sa nestrpljenjem čekali zavrsetak radova. “Ja ovde radim četrnaest godina i svo to vreme ovde nije ni krečeno. Uslovi su bili katasrofalni, higijena ispod svakog minimuma. Najzad se neko našao ko je hteo da nam izađe u susret i renovira ovu zgradu. Napokon je zdravstvena kultura i nega podinuta na viši nivo kakav i dolikuje jednoj zdravstvenoj ustanovi”, rekla je dr Smilja Petrović, šef ambulante. I pacijenti su više nego zadovoljni boljim uslovima za lečenje: “Kako je ranije bilo, ja sam sada prezadovoljna. Ranije nisi mogao ni da sedis u čekaonici koliko je bilo hladno, a sada je sve na visokom nivou. I osoblje je prijatno i puno razumevanja”, rekla je Sandra Stanišić, pacijentkinja iz Melenaca.

Direktorica Doma zdravlja, dr Papić, zahvalila se svim gostima koji su prisustvovali ovom otvaranju, pre svega predstavnicima lokalne vlasti i istakla da će se ona i dalje truditi da primarnu praksu u Zrenjaninu podigne na viši nivo.

Marija Večanski, koordinator odnosa sa javnošću

__________________________________________

DOM ZDRAVLJA ZRENJANIN NA OBUCI O PALIJATIVNOM ZBRINJAVANJU

Projekat „Razvoj palijativnog zbrinjavanja u Srbiji” je zajednički projekat Ministarstva zdravlja i Evropske unije koji finansira EU. Projekat će obezbediti tehničku podršku za uspostavljanje sveobuhvatnog i modernog sistema palijativnog zbrinjavanja u Srbiji. U tom smislu, projekat će podržati napore Ministarstva zdravlja da usluge palijativnog zbrinjavanja učini dostupnim svima kojima su one neophodne, uključujući odrasle i decu u odmaklim fazama malignih i drugih teških bolesti, kao i da ove usluge učini dostupnim i socijalno ugroženim grupama, u skladu sa preporukama Saveta Evrope.

Palijativno zbrinjavanje je pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, kao i njihovih porodica, kroz prevenciju i olakšavanje patnji putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene i lečenja bola i drugih problema – fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih (Svetska zdravstvena organizacija, 2002).

Projekat je počeo 14. marta 2011. i trajaće 36 meseci – do 14. marta 2014, a finansiraće se iz pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA fondova). Evropska unija je namenila 3,5 miliona evra za podršku razvoju palijativnog zbrinjavanja u Srbiji.

Projekat sprovodi konsultantska kompanija Oxford Policy Management u saradnji sa Gesellschaft fur Versicherungswissenschaft und gestaltung e.V (GVG), BELhospice, Hospicesof Hope i Casa Sperantei.

Glavni cilj projekta je da podrži napore Ministarstva zdravlja u promociji i implementaciji palijativnog zbrinjavanja na svim nivoima zdravstvene zaštite u Srbiji.

Specifični ciljevi projekta su:

1. da pruži neophodnu podršku Vladi Republike Srbije u operacionalizaciji Nacionalnestrategije za palijativno zbrinjavanje i akcionog plana sa ciljem pružanja palijativnog zbrinjavanja svim pacijentima i porodicama koje su u potrebi

2. da kroz podsticanje evropskih vrednosti osigura sprovođenje osnovne edukacije i obuke o principima i praksi palijativnog zbrinjavanja.

Preduslov za kvalitetno palijativno zbrinjavanje je edukacija profesionalaca, volontera i javnosti u ovoj oblasti. Osnovni zadatak projekta je da se kroz kontinuiranu medicinsku edukaciju edukuje više od 1000 profesionalaca koji će biti uključeni u pružanje palijativnog zbrinjavanja na svim nivoima zdravstvene zaštite.

Nacionalna strategija za palijativno zbrinjavanje takođe predviđa i formiranje Centra za razvoj palijativnog zbrinjavanja u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, a zadatak projekta će biti da pruži logističku podršku u ovoj oblasti.

U sklopu projekta biće izrađeni programi za dodiplomsku i postdiplomsku nastavu na medicinskom fakultetu i srodnim edukativnim ustanovama.

Takođe tokom projekta biće pregledana postojeća legislativa vezana za rad volontera i nevladinog sektora i dati predlozi za njeno unapređenje.

Budući da po planu projekta naš grad mora imati odsek za palijativno zbrinjavanja na primarnom nivou, organizovana je obuka za zdravstvene radnike Doma zdravlja „dr Boško Vrebalov“ Zrenjanin, a polaznici su bili dr Verica Budimir i mt Tuco Stanislav iz odseka kućnog lečenja i struk. ms Marija Marković iz Polivalentne patronaže. Ovo je bio samo jedan krug obuka za usavršavanje u ovom delu medicinske zaštite, a naše radnike u narednom periodu očekuje i nastavak obuke kako bi bili u mogućnosti da pruže što bolju zdravstvenu negu pacijentima koji boluju od neizlečivih bolesti.

Marija Marković, glavna sestra Polivalentne patronaže

Marija Večanski, koordinator odnosa sa javnošću

__________________________________________

SARADNJA I BRIGA O STARIMA

16.10.2012.godine u hotelu „Vojvodina“ u Zrenjaninu održan je okrugli sto pod nazivom „10 godina Karitasove kućne nege i pomoći u kući za ostarele osobe 2003-2012.“ Na konferenciji su učestvovali predstavnici Karitasa Zrenjanin, direktorke Centra za socijalni rad Zrenjanin i Gerontološkog centra Zrenjanin, predstavnici grada, direktor PU Zrenjanin i volonteri Karitasa Zrenjanin koji izvode ovaj program. Iz naše ustanove bile su prisutne direktorka Doma Zdravlja Zrenjanin, dr Biljana Papić, i glavna sestra Polivalentne patronažne službe, Marija Marković. Tom prilikom su predstavljeni dugogodišnji oblici saradnje Polivalentne patronaže i kućnog lečenja i Karitasa Zrenjanin, kao i mogućnosti proširenja te saradnje, kada je u pitanju brige za stare osobe u našem gradu. Karitas već dugi niz godina vodi računa o bolesnim, starim i fizički hendikepiranim sugrađanima koji žele da dobiju negu i budu zbrinuti na adekvatan način. Radi se o ljudima koji ne žele da idu u neke od domova Gerantološkog centra već zahtevaju pomoć u sopstvenom domu i okruženju. Od 2007. godine, od kada je u zrenjaninskom Domu zdravlja organizovana Služba polivalentne patronaže, ona saradjuje sa Karitasom pružajuću uzajamnu podrsku i sredstva kako bi naši najstariji sugrađani bili što bolje zbrinuti.

Marija Marković, glavna sestra Polivalentne patronaže

Marija Večanski, koordinator odnosa sa javnošću

__________________________________________

OKTOBAR MESEC PRAVILNE ISHRANE

Kampanja “Oktobar-mesec pravilne ishrane” realizuje se od 2001. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Podršku pružaju zdravstvene i obrazovno-vaspitne ustanove, predstavnici sredstava informisanja (štampe, televizije, radija), društveno-humanitarne, sportsko-rekreativne, kulturne i druge organizacije i udruženja.

Cilj kampanje je informisanje i edukovanje najšire populacije kako bi stekli znanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca, a posebno dece i omladine.

Istraživanja u Srbiji pokazuju da su zastupljene pogrešne navike u ishrani u svim kategorijama stanovništva, od dece do starijih osoba. Više od pola ispitanika je spadalo u grupu sa prekomernom telesnom masom. Dve trećine odraslih stanovnika je slobodno vreme provodilo neaktivno, a skoro trećina zaposlenih se bavi sedenternim tipom posla. Ranija istraživanja govore da su žene sve češće pušaći i da broj pušača raste kod oba pola. Sve ovo predstavlja značajan faktor rizika za oboljevanja i umiranja od masovnih nezaraznih bolesti, od kojih u našoj sredini prednjače bolesti srca i krvnih sudova i maligne bolesti.

S druge strane, veoma važan aspekt pravilne ishrane je zdravstvena bezbednost namirnica, jer se time smanjuje rizik od bolesti koje nastaju unošenjem kontaminirane (zagađene) hrane.

SVETSKI DAN HRANE

Ove godine kampanja “Oktobar mesec pravilne ishrane” i Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom “Poljoprivredne zadruge: ključ kako prehraniti stanovništvo“. Prema proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i ishranu FAO (Food nad Agriculture Organizacion of the United Nations) danas u svetu postoji 1.02 milijardi pothranjenih osoba širom sveta, što je najveći broj gladnih još od 1970. godine. Većina njih, oko 70 procenata živi u ruralnim poljoprivrednim oblastima. Postoji široka saglasnost stručnjaka da bi se udruživanjem malih poljuprivrednika obezbedile potrebne kolučine hrane, te otuda i ideja za ovogodišnji slogan. Poljoprivredne zadruge dovode do povećanja bezbednosti hrane i iskorenjivanje gladi na globalnom nivou. Problem jeste multidisciplinaran i zato je podizanje svesti i širenje informacija i znanja, ali i mobilisanje javnog mnjenja i fondova u borbi protiv gladi na Svetski dan hrane važan inicijalni impuls za sve strukture društva.

Dr Bojana Vještica

__________________________________________

“STOP UPLITANJU DUVANSKE INDUSTRIJE”

Skoro 6 miliona ljudi će umreti ove godine zbog bolesti koje su povezane sa upotrebom duvanom, od toga više od 600 000 ljudi su nepušači izloženi duvanskom dimu. Broj osoba koji godišnje umiru zbog globalne epidemije upotrebe duvana mogao bi da se poveća na 8 miliona do 2030. godine. Pošto je usmrtila 100 miliona ljudi u XX veku, upotreba duvana mogla bi da ubije 1 milijardu ljudi u XXI veku.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je izabrala da „Uplitanje duvanske industrije“ bude tema Svetskog dana bez duvanskog dima, 31. maja 2012. godine. Svetski dan bez duvanskog dima će ove godine biti posvećen raskrinkavanju i suprotstavljanju bezobzirnim i agresivnim pokušajima duvanske industrije da minira Okvirnu konvenciju o kontroli duvana SZO.

31.05.2012. u 12 h ispred kafea „Plus plus“obeležen je Svetski dan bez duvanskog dima sa učešćem Polivalentne patronažne službe i Centra za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravlja

„Dr Boško Vrebalov“ .

Galerija Slika se nalazi ovde!

“POLIVALENTNA PATRONAŽA”

___________________________________________

Za vreme praznika 15,16. i 17.02.2012. godine, dežuraće ambulante:

Službe hitne medicinske pomoci (24 h.) i ambulante u naseljenim mestima: Ečka, Elemir, Perlez i Melenci (od 8 – 12 časova).
Dežuraće i Dečiji dispanzer i primaće pacijente od 7 – 20 časova.

Što se tiče zubnih ambulanti, pacijenti se mogu javiti pre podne na Dečije zubno odeljenje od 7 – 14 časova, a po podne u Stomatološku polikliniku od 13 – 20 časova.

U petak 17.02.2012.9, osim ambulante u SHMP i pomenutim naseljenim mestima, u gradu će dežurati i ambulante:

I -u Laze Kostića

IV – u Štrosmajerovoj

VIII – u Mužlji

IX – na Bagljašu

Ambulante će primati pacijente o d 7 -20 časova,

Dežuran za pacijente ce biti i Dispanzer za žene i to 7 – 14 časova.

___________________________________________

Od 10.01.2012. godine Služba Hitne medicinske pomoći se nalazi u postorijama stare specijalističke zbog renoviranja.

Na osnovu rešenja br. 107 – 53 – 1601/1 – 2011-10 od 23.09.2011. koje je izdao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, Sektor za sanitarni nadzor i preventivno – medicinsku delatnost Novi Sad, odsek za Srednjebanatski okrug u Zrenjaninu, kao i zbog predstojećeg renoviranja dela objekta stare specijalističke poliklinike, Bulevar oslobođenja b.b., obaveštavam građane koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu u Domu zdravlja “Dr Boško Vrebalov” u Zrenjaninu da iz pomenitih razloga privremeno izmeštamo sledeće objekte:

• X zdravstvena ambulanta od ponedeljka 03.10.2011. nalaziće se u objektu V zdravstvene ambulante u Cara Dušana 107/a

• IXa zdravstvena ambulanta, K.Abraševića bb, od utorka, 04.10.2011. nalaziće se u objektu IX zdravstvene ambulante, bul. V.Vlahovića b.b.

• Savetovalište za dijabetes od srede, 05.10.2011. nalaziće se u prostorijama

IXa zdravstvene ambulante, K.Abraševića b.b.

• Stomatološka ambulanta za srednjoškolsku decu nalaziće se u zgradi Službe za zaštitu žena, dece i omladine, E.Gavrila 25, od utorka, 04.10.2011.

Izmeštanje je privremeno i trajaće do završetka renoviranja prizemlja i prvog sprata zgrade stare specijalističke poliklinike.

Radno vreme Doma zdravlja ostaje nepromenjeno, od 07 – 20h svakog radnog dana, dok će zdravstvenu zaštitu građani vikendom ostvarivati po ustaljenom rasporedu.

Ovim putem želim da zamolim građane za strpljenje i razumevanje!

Direktor Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov” Zrenjanin

Dr Borislav Đorđević

____________________________________________

Za vreme praznika u Domu zdravlja “Dr Boško Vrebalov” Zrenjanin, dežuraće sledeće službe:

1.Ambulanta Hitne medicinske pomoći 24 sata svakog dana

2.Ambulante u naseljenim mestima Ečka, Elemir, Melenci i Perlez od 08-12 časova svakog dana

3.Dečiji dispanzer od 07-20 časova svakoga dana

4.Stomatološka služba od 13:30-20 u stomatološkoj poliklinici a od 07-13:30 časova u Dečijem zubnom dispanzeru za sve pacijente

Koordinator odnosa sa javnošću:

Marija Večanski

____________________________________________

U laboratoriji Doma zdravlja “Dr Boško Vrebalov” Zrenjanin produžen je rad šaltera za izdavanje rezultata. Svi pacijenti sada mogu podići svoje rezultate do 17h.

____________________________________________

Obaveštavamo sve naše sugrađane da su radovi na rekonstrukciji zgrade stomatološkepoliklinike završeni i da sve stomatološke ambulante za odrasle pacijente ponovo rade u prostorijama poliklinike po radnom vremenu koje je bilo utvrđeno pre početka građevinskih radova. Srednjoškolska stomatološka ambulanta takođe je vraćena u svoje stare prostorije u zgradi specijalističke poliklinike.