ДОПУНСКА ДИЈАГНОСТИКА ПРИ ПРЕГЛЕДУ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ

Допунска дијагностика која се спроводи при откривању патолошког налаза ПАП-а бриса грлића материце је :

  • Колпоскопија
  • Узимање гинеколошких микробиолошких брисева
  • Биопсија и експлоративна киретажа цервикалног канала

КОЛПОСКОПИЈА је назив за гинеколошки преглед при коме се користи специјално прилагођен оптички апарат КОЛПОСКОП. Апарат је тако конструисан да гинекологу олакшава посматрање површине грлића материце под увеличањем, као и посматрање површине епитела грлића након наношења разблажене киселине и јода. Преглед је неинвазиван, траје 5-10 минута и у потпуности је безопасан и безболан. Циљ таквог прегледа је откривање тачне локализације и врсте промена на грлићу материце (АW епитела, мозаика, пунктација, атипичне васкуларизације…) које се иначе не могу видети голим оком гинеколога. Захваљујући томе, детектовањем тачне локализације и врсте промене, у додатној дијагностици биопсиом узимамо исечак ткива са таквог места, на тај начин добијамо дефинитивну дијагнозу уочених промена на ћелијама у патолошком ПАП-а брису.

Диспанзер за жене поседује три модерна колпоскопа изузетно високог квалитета. Колпоскопиом смо у стању да детектујемо милиметарске патолошке промене на грлићу. Колпоскопија нам такође служи за праћење промена након биопсије, медикаментозне, хируршке или зрачне терапије премалигних и малигних промена.

Колпоскоп служи и за преглед вагине и спољних гениталија, такав вид прегледа се назива вулвоскопија. Најчешће се користи при прегледу кондиломатозних промена на вулви и вагини, али и за откривање премалигних и малигних промена.

Колпоскопију треба увек урадити када се при рутинском гинеколошком прегледу, голим оком уоче беличасте промена – леукоплакиа или црвеноружичасте промене-еритроплакиа (у општој популацији често називана “раница”) чак и у ситуацијама када је ПАП-а брис добар. Леукоплакиа је орожавање грлића и увек захтева додатну дијагностику, док је еритроплакиа најчешће физиолошко-хормонски зависна промена на грлићу и углавном се среће код млађих жена у раном репродуктивном добу и углавном је безопасна.

Колпоскопију треба увек урадити уколико се појави крварење након односа или када се појаве полне брадавице – кондиломи било које локализације.

УЗИМАЊЕ ГИНЕКОЛОШКИХ МИКРОБИОЛОШКИХ БРИСЕВА је додатна дијагностика ради утврђивања присуства микроорганизама који могу проузроковати инфекције и промене на грлићу материце. Узимање брисева на бактериолошке и гљивичне културе, хламидију, микоплазму, уреаплазму омогућава циљану терапију на основу антибиограма. Посебно место у дијагностици има узимање цервикалног бриса на ПЦР детекцију онкогених 12 типова хуманих папилома вируса који могу изазвати карцином грлића материце.

БИОПСИЈА И ЕКСПЛОРАТИВНА КИРЕТАЖА ЦЕРВИКАЛНОГ КАНАЛА се ради у случају када је скрининг ПАП тест патолошки, а колпоскопиом се открије и тачна локализација измењеног епитела на грлићу материце. Биопсија је узимање исечка ткива са површине грлића које је тачно обележено при колпоскопском прегледу. Добијени материјал се шаље на хистопатолошку обраду којом се добија дефинитивна дијагноза. Биопсија се ради у дневној болници у аналгоседацији и опоравак је брз, пацијенткиња истог дана иде кући. Након интевенције се може јавити оскудно крварење које је краткотрајно. После биопсије пар дана се не треба купати у кади са топлом водом, избегавати сексуалне односе, испирања вагине и не користити тампоне.